Najpouzdanija detekcija atrijalne fibrilacije tokom kućnog mjerenja krvnog pritiska.
Atrijalna fibrilacija i AFIB tehnologija
Atrijalna fibrilacija, iako je izuzetno značajan faktor rizika za nastanak moždanog udara, često je asimptomatska, tako da veliki broj pacijenata biva otkriven slučajno, prilikom hospitalizacije iz drugih razloga uključujući i moždani udar. Skrining i rana detekcija atrijalne fibrilacije, uz odgovarajuću terapiju mogu smanjiti rizik za nastanak moždanog udara za 64%.
Ko je u riziku?
Atrijalna fibrilacija (AFIB) je najčešća srčana aritmija. Pogađa 1% ukupne populacije, tj. 5% populacije starijih od 65 godina. Povezana je sa nastankom 20% svih moždanih udara. Moždani udari koji su povezani sa AFIB-om mnogo su teži od onih koji nemaju veze sa AFIB-om. Praćeni su povećanom verovatnoćom za nastanak trajne nesposobnosti pacijenta i povećanim kratkoročnim i dugoročnim mortalitetom.
Šta je Atrijalna fibrilacija (AF)?
U slučaju AF srčane komore se kontrahuju haotično i nepravilno. Ovo može dovesti do akumuliranja krvi u pretkomorama srca, zgrušavanja i formiranja krvnog ugruška. Ovi ugrušci mogu da se kreću kroz krvne sudove do mozga, gde zatvaraju krvni sud i dovode do moždanog udara (šloga). Velika opasnost kod AF leži u činjenici da 70% AF epizoda prolazi bez simptoma i ostaje nedijagnostifikovano. Pored toga, u početku se AF pojavljuje samo povremeno i može promaći pri redovnim lekarskim pregledima. Sledeći faktori rizika mogu povećati rizik za nastanak atrijalne fibrilacije: starost, hipertenzija, dijabetes, gojaznost, kardiovaskularne bolesti, stres, pušenje i alkohol.
